Pontoni za marine

portal

Svaki projekat izgradnje plutajućeg pristaništa ima svoje zahteve koji se tiču njegovih pojedinačnih komponenti i dodataka. Zbog toga vam našim modularnim pontonskim sistemima pružamo najveću moguću fleksibilnost za vaš projekat i imamo pontone za marine. Značajno za pravi izbor je određivanje željene nosivosti plovne marine. U zavisnosti od zahteva, koriste se plasticni pontoni različitih veličina. Pomoću ovih plasticnih pontona može se stvoriti nosivost do 600 kg / m². Pored toga, možete sami odrediti dimenzije plutajućeg pristaništa i odabrati koji pod koristiti. Ovde nudimo, između ostalog, razne drvene ili plastične podne ploče. Takođe se mogu koristiti i metalne ploče.

Plasticni pontoni

Posebnost naših pontona: Možete sami da radite na svom plutajućem marini i na taj način minimalizujete troškove kupovine. Na primer, moguće je ugraditi oblaganje palube u sopstveni rad. Često je potrebno samo da naručite čiste pojedinačne plastične plove od nas i da sve ostale građevinske i montažne radove radite sami, jer je tako jednostavno.
Naravno, to se ne radi sa standardnim plutajućim pomolom u mnogim projektima. Zbog toga imate mogućnost naručiti i posebne konstrukcije plutajućih dok. Naši stručnjaci vam rado pomažu u planiranju i realizaciji vašeg projekta i izbora pontona za marine

Pribor
Kao dodatna oprema za vaš plutajući motiv, nudimo ne samo ograde i merdevine za kupanje, već i vodilice, lanci i betonski sidreni blokovi. Dakle, mali plutajući pristanište može se pretvoriti u ugodnu plutajuću stanicu.

Na kraju, ali ne manje važno
Ako ikada poželite da proširite svoj plutajući mlaz, lako možete preurediti nove plutajuće priključne module. Oni će tada biti povezani sa postojećom konstrukcijom. Uzgred, to funkcionira i obrnuto. Ako vam više nisu potrebni neki od modula, ovi se mogu lako ukloniti.

Paulovnija

portal

Paulovnia je rod zimzelenih i polu-zimzelenih listopadnih stabala, sa oko 10 vrsta. Domovina većine je Kina, gde se Pavlovnija smatra jednom od nacionalnih biljaka. Postepeno, Paulovnia je počela da raste u drugim delovima Istočne Azije: Japanu, Vijetnamu, Koreji, Laosu, zatim u Evropi.

KAko je nastala paulovnija

U različitim vremenima, Pavlovnija se pripisivala različitim biljnim porodicama – Noričnikovu i Bignonjevu. Danas je klan prepoznat kao jedini predstavnik porodice Pavlovnijev. “Službeno” ime biljaka roda primili su biolozi Joseph Zuccarini i Philip Siebold u čast kćeri cara Pavla I, Anna Pavlovna, koja živi u Vajmaru. Zbog sposobnosti da se regeneriše u svim teškim uslovima, Pavlovnija je dobila nadimak Adamovo drvo. Još jedno “ime” Paulovnije, stabla princeze, dato je biljci zbog spoljašnje milosti i ljubavi kineskih princeza zbog njene lepote. Paulovnia se često kultivisala na carskim dvorištima, i zato se zvala Drakensovo drvo, po analogiji sa poznatim simbolom moći kineskih vladara. Visina stabala ovog roda u divljim i toplim klimama može doseći i do 20 metara ili više.

Ali u vrtovima i parkovima centralne Rusije, oni, po pravilu, ne rastu iznad 2–3 m. Pravi deblo Paulovnia je pravilnog cilindričnog oblika. Oblik bujne krune (u obliku jajeta, okruglog ili izvaljen) zavisi od sorte biljke i načina na koji se drvo seče. Paulovnia ponekad hvata oči prolaznika svojim širokim listovima od tri kraka ili dubokim zubima. Njihova dužina je do 20 cm, a kod nekih vrsta do 50 cm. Listovi Adamovog stabla zasađenog na dugim peteljkama nalaze se na granama nasuprot.

Pelet za grejanje u Novom Sadu

portal

Šta se zahteva od idealnog grejanja? Prvo da je jeftino, drugo da je lako za loženje, i treće njabolje je kada je na dugme. Takvo jenekada bilo grejanje na struju. Struja je bila relativno jeftina i moglo se grejati na struju. Naši stručnjaci su zato upozoravali da je najveća šteta koristiti električnu energiju za grejanje, a samo iz jednog prostog razloga. Naime električna energija se dobija od toplotne energije (od uglja u termoelektranama gde para pokreće turbine), a mi je kasnije trošimo za zagrevanje, što predstavlja čist gubitak. Struja je poskupela, tu su sada neke zone, pa se više i ne isplati grejanje.

Grejanje u Novom Sadu na pelet

U Novom Sadu za grejanje se koristi zemni gas koji zadovoljava ove kriterijume. Za one koji nemaju priključak, najbolja mogućnost je pelet za grejanje u Novom Sadu. Pelet zadovočjava dva kriterijuma, a da li je jeftinije od grejanja na drva ili ugalj već treba izvesti računicu. Ako bi se gledalo čisto teorijski ne računajući koliko rada utrošite, onda sigurno nije. Ali ako računatae svoj rad i dnevnice na cepanje, unošenje i pakovanje drva, onda je pelet za grejanje sigurno jeftiniji. Da tu je svakodnevno loženje, potpaljivanje, čišćenje i iznošenje pepela. A grejanje na pelet je na dugme i konfornije, i mnogo čistije.

U svakom slučaju gledano sa svih aspekata grejanje na pelet je jedno od najboljih rešenja koje trenutno imamo ma rasopolaganju.